U raljama zivota

Kada umrem otićiću na jedno predivno mesto. Stajaću na terasi, ispod mene će biti more i pogled će se prostirati po celoj uvali. Plaže će biti od sitnog kamenja, prijatnog za hodanje. Svuda ću ići bos. Hvataću morske zvezde, ali ću ih vraćati nazad da mogu sutradan ponovo da ih lovim. Plićak će biti potpuno proziran, a ka dubini će biti sve jača boja tirkizno plave. Uvek će biti sunčano, ali kao pred zalazak sunca ili pomračenje, a kada bude padala noć, padaće samo na kratko. Samo da vidimo kako je divna, puna zvezda i veliki mesec koji obasjava celu uvalu i ocrtava se po moru. Onda će odmah ponovo biti dan. Duvaće blag i topao vetar i biće toplo, ali ne vruće. Tu će biti samo mornari i ribari u prugastim majicama i po koja žena koja prodaje cveće ili sladoled na kugle. Sedeću na plaži i praviti žabice u vodi, a ona će sedeti na molu, potrčaću ka njoj i zagrliti je, rećiću joj koliko je volim. Nastavićemo zajedno da pravimo žabice. Miris soli i aloe će se osećati svuda. Nikada se neću kupati, neću skinuti so sa kože niti iz kose, niti sa odeće, ako je budem imao. Možda će pasti kiša, ali topla, sa krupnim kapima iz vedra neba. Čuće se talasi i galebovi stalno, tiho ili glasno. I svi će biti nasmejani, niko neće biti tužan, jer neće imati razloga za tugu. Biće sigurno i dosta pasa i mačaka, ali i oni će biti srećni i neće se svadjati, loviće galebove, ili ribe sa ribarima. I niko neće vladati u toj uvali, svako će gledati svoja posla i poštovati tudja. I čuće se tiha muzika u pozadini.

  Sve nas čeka utopija negde, samo ako znamo kako ona izgleda. 

Crna kafa, pa crna kafa pomesana sa koka kolom, par kapi efedrina u guaranu, gasi hladnim nesom. Sponsored by Srcani Udar D.D.O.  

 Na kontu moje titule Emotivnog i Moralnog kepeca, zasluge moram pripisati divnom odrastanju uz hor Kolibri, seksualno isfrustrirane komšije, mleka iz kese, Lion King igrice, budi tu da mogu da te vidim sa prozora, zbog skupih kondoma 90ih godina, beogradskog zdravstva i policije, smene vlade, korupcije i godine zavađenja naroda. Zbog lažljivih, pišljivih žutih strana, zbog nepopravljive gluposti, zbog neinteligencije koja je neizlečiva bolest i revolucinara rodjenih 5. Oktobra koji su nam se posrali na čelo i prekršili obećanje da će nam slati pisma i razglednice sa Bahama. Takođe ne smem izostaviti sva ona oboljenja od raka koje smo milostivo dobili, anđeli nas pogledali. Zbog silnog tlačenja, nerazumevanja, ljubomore i zavisti. Zbog uvoza i izvoza, Miškovićevih neplaćenih računa, zbog svih Čedinih stanova i automobila, zbog toga što moj kurac ima bolji plan i program od Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Ateljea 212 i to što moj pas i moja zlatna ribica imaju veći procenat inteligencije od svih estradnih umetnika zajedno. I to što niko nije izgubio posao pa ne može da se seti gde ga je ostavio, zato što je lakše kupiti diplomu nego kafu iz automata. A možda mi je samo neka riba slomila srce i sada ne mogu da se povežem ponovo sa svetom. Laku noć deco, laku noć...

 Bio sam na jednom skupu umetnika, može biti i predstava ili izložba. Na toj književnoj večeri, pevač i basista su briljirali, glumci su nas doveli do blagostanja, katarze, publika je plakala po svim šavovima koliko ih je dotakla reč umetnika. Možda je do umetnika, a možda zato što su publiku sačinjavali vrlo dragi ljudi, bio sam spreman da svakome pritičim sa maramicama i ćebetom ako se rastuže.

 Nije to genetski, nije ni do horoskopa samo sam trenirano dostigao do titule Emotivnog kepeca. Čin mi nalaže da sa distancom ili koristeći se metaforama izkazujem mišljenje i osećanja prema predmetima, osobama i situacijama. O tome kako mi se svideo performans, moram reći u granicama pristojnosti, da je patka, koja je bila zvezda večeri apsolutno zaslužila svaku pohvalu i da takav talenat mora biti primećen i cenjen u budućnosti, ali i ako je patka dala sve od sebe, majmun koji je bio organizator celog performansa vrlo jedinstveno stvorenje. Patke mi jesu vrlo drage, ali majmun je ipak nekako bliži čoveku, tako da ipak moje simpatije idu njemu, više zbog šarma i dečijeg bezobrazluka u tom mamjmunu nego same ljudskosti, trikovi kojima se služio su me oborili s nogu i pomislio sam da ga usvojim i povedem kući, cenim da bi keva bila oduševljena, od oduševljenja bi mi dala čitulju u "Politici". Majmuni stvarno jesu posebene životinje ne samo zbog palca, bravo za to, ali ima tu još nečega ali vera mi nalaže da ne smem da pričam o tome.

Publika je bila omađijana istreniranim lavovima i slonovima koji igraju balet i da bi uskladili utiske morali su da kanališu emocije i smire blagostanje u kafani. Pozdravio sam cirkus u kafani sa pesmom “Mito Bekrijo”. Na kraju ispade da patak voli patke, a majmun čašu bez dna. Čudnog li sveta.