U raljama zivota

 Meni je majka rekla da sam mentalno poremećen. Čak je i demonstrirala kako se ponašam i kako izgleda moja pojava u oku pomatrača. Šalje me na važan sastanak sa instrukcijama “Ja sam njima rekla da si ti malo lud, pa idi tako” misleći na maramu na glavi i boje od farbe na rukama i odeći, jer me uhvatila u sred krečenja. Možda da ubacim i neko šepanje, da ovom desnom stranom tela vučem levu i tik na levom kapku. A možda da pričam sa ljudima na svom izmišljenom jeziku? “Jel mama, jel ti mozda promaklo na mom listu rodjenja da imam Daunov sindrom?” Čime još mogu da doprinesem svom mentalnom deformitetu? Da povedem na sastanak svog dobrog prijatelja Hulia? Hulio inace dolazi iz daleke egzotične, zemlje i govori 134 svetskih jezika, ima 4 oka i tri para ušiju, ali to je samo doprinosi njegovom šarmu, odličan je sagovornik i mislim da će mi pomoći da budem što luđi na sastanku. Pogotovo postajemo ludi kada me Hulio nagovori da popijemo flašu rakije pre nekog bitnog događaja, kao onda kada smo išli na sestrinu svadbu i kada sam se ispovraćao po popu i vrištao na đakona da mi pretvori vodu u vino. To je bio Hulio ustvari.