U raljama zivota

 Pokušao sam da napravim večeru za svoju devojku, ali stvari nisu išle uobičajenim tokom. Očekivala je večeru kao scenu iz onih romantičnih filmova, sa svećama, savršeno sredjenom gajbom i slično. Evo ga jedan spojler - hrana u filmovima je naručena iz restorana.

 Išao sam na siguricu, sos od pečuraka, lignje prežene u susamu, salata od rukole i paradajza i varivo. Šaljem savršenu poruku “Ne mislim da si debela, evo ti porcija viskokaloričnih prženih lignji, pa gasi salatom”. Čak sam našao i salvete, a od sveća sam imao samo one koje su ostale od slave, pa mi bilo malo glupo da palim Svetog Nikolu u sred marta. Otvorio sam i vino.

 Lignje nisu došle sa uputstvom nažalost, kremirao sam ih. Mislio sam, nema veze, bar imamo sos i salatu. Kako da ne, sos je izgledao kao da sam kutlačom zahvatio sadržinu iz močvare i bacio u šerpu. Pokušao sam da je prinesem činiji da prespem, ali šerpa je bila prevruća, krpa pretanka, rezultat je bio jedna razbijena šerpa, razbijena pločica u kuhinji i sos svuda po podu. Ostala je salata, za razliku od vina kojeg sam popio da bi izveo ovu djavolju rabotu do kraja. Poslužiću devojku crkotinom i to će biti kraj mojih kulinarskih podviga. Ja sam bedni izgovor za čoveka i jednog dana ću umreti od gladi jer neću znati kako da se prehranim.

 Barbara je stigla. Zatekla me je u dimu i smradu leša kojeg sam beznadežno izbacio na terasu, belaja svuda po podu, na sebi sam imao znojavu majicu Stonsa, Ronnie Wood je preko svog glomaznog nosa imao mrlju od vina.

“Slušaj Barbara, znam da si očekivala da te sačekam sa ružom i svećama, ali ništa od toga srećo moja, Svevišnji je imao udela u ovome, nije me podario kulinarskim sposobnostima, ja ne mogu protiv viših sila.” Nasmejala se i krenula da me zagrli, sve je išlo u slow motionu … Moja smrdljiva, prljava majica, njena večernja haljina… Izgledalo je sve kao kaskaderska scena iz Jackass-a.

 Održali smo bdenje nad lešom lignji i naručili picu.

  Imao sam devojku, bila je drvo. Kada kažem drvo, ne mislim na neko hipi sranje, opštenje i povezivanje sa prirodom, već to da je bila glupa kao drvo. Tako mi svih mrtvih rodjaka, čak i onih koji se ne osećaju najbolje, bila je toliko glupa. Da mi je neko iz ekipe u tom momentu podmetnuo panj umesto nje, ne bih osetio razliku. Ceo repertoar glupih izjava i pitanja, osećao bih se loše ako bi izabrao favorita. Ali kontao sam, petak je, ako ne zbarim nešto sada, umreću u čamotinji sa devet mačaka i biračkim listićem na kom je zaokruženim Koštunica. Naravno to je bio nalet preteranih emocija prouzrokovan tekilom, rakijom i pivom. Kontao sam takodje, nema jebača od izbirača. 

Bila je nedelja neki decembar, nedaleko od San Fransiska na Altmontu, onog cupavca iz Jefferson Airplane spicili u glavu, Hell Angels su pravili neka belaja. Stajao sam tik uz binu kada su Stonsi izasli da sviraju, neki drogas masni me stiso toliko da nisam mogao da izvadim upaljac da pripalim cigaru. I sada, gleda mene Keith, gledam ja njega, valjda bilo zao coveku, pa mi pridje i zapali cigaru. Bio sam fasciniran tom rukom sa upaljacem, taj fantasitcno ruzan covek mi je zapalilo Drinu bez filtera. To je bio jedan biblijski momenat. 

 Kada su zavrsili svirku, posao sam za njima da im cestitam. Prisao sam pravo Keith Richardsu, rekoh "Stari cestitam, danas si zapalio prvu "Drinu"."