U raljama zivota

 Pokušao sam da napravim večeru za svoju devojku, ali stvari nisu išle uobičajenim tokom. Očekivala je večeru kao scenu iz onih romantičnih filmova, sa svećama, savršeno sredjenom gajbom i slično. Evo ga jedan spojler - hrana u filmovima je naručena iz restorana.

 Išao sam na siguricu, sos od pečuraka, lignje prežene u susamu, salata od rukole i paradajza i varivo. Šaljem savršenu poruku “Ne mislim da si debela, evo ti porcija viskokaloričnih prženih lignji, pa gasi salatom”. Čak sam našao i salvete, a od sveća sam imao samo one koje su ostale od slave, pa mi bilo malo glupo da palim Svetog Nikolu u sred marta. Otvorio sam i vino.

 Lignje nisu došle sa uputstvom nažalost, kremirao sam ih. Mislio sam, nema veze, bar imamo sos i salatu. Kako da ne, sos je izgledao kao da sam kutlačom zahvatio sadržinu iz močvare i bacio u šerpu. Pokušao sam da je prinesem činiji da prespem, ali šerpa je bila prevruća, krpa pretanka, rezultat je bio jedna razbijena šerpa, razbijena pločica u kuhinji i sos svuda po podu. Ostala je salata, za razliku od vina kojeg sam popio da bi izveo ovu djavolju rabotu do kraja. Poslužiću devojku crkotinom i to će biti kraj mojih kulinarskih podviga. Ja sam bedni izgovor za čoveka i jednog dana ću umreti od gladi jer neću znati kako da se prehranim.

 Barbara je stigla. Zatekla me je u dimu i smradu leša kojeg sam beznadežno izbacio na terasu, belaja svuda po podu, na sebi sam imao znojavu majicu Stonsa, Ronnie Wood je preko svog glomaznog nosa imao mrlju od vina.

“Slušaj Barbara, znam da si očekivala da te sačekam sa ružom i svećama, ali ništa od toga srećo moja, Svevišnji je imao udela u ovome, nije me podario kulinarskim sposobnostima, ja ne mogu protiv viših sila.” Nasmejala se i krenula da me zagrli, sve je išlo u slow motionu … Moja smrdljiva, prljava majica, njena večernja haljina… Izgledalo je sve kao kaskaderska scena iz Jackass-a.

 Održali smo bdenje nad lešom lignji i naručili picu.